СВЕТО ПИСМО О МОЛИТВИ СВЕТИТЕЉИМА

Протестант:
Да ли Свето Писмо и рана Црква знају за обичај обраћања светитељима и неки пример њиховог заузимања за молиоца?
Православац:
Свето Писмо јасно сведочи да су извесни људи били веома моћни заступници пред Богом (Јов. 42,8; Јак. 5,16-18). То није ограничено само на овај живот. У другој књизи Макавеја, коју су протестанти избацили из Библије, представљен је пророк Јеремија како се непрекидно моли Богу за народ израиљски (II Мак. 15,14). Ово је учење такође било познато и прихваћено у раној Цркви. У натписима над гробовима раних хришћана траже се од упокојених њихове молитве, а то исто посведочавају и књижевни документи, попут „Мучеништва Поликарпа“. Чак и они Оци Цркве које и протестанти често поштују, као што су Блажени Августин, Свети Атанасије Велики и Свети Јован Златоусти убедљиво заступају ово православно учење.




МОГУ ЛИ СВЕТИТЕЉИ
ДА ЧУЈУ НАШЕ МОЛИТВЕ?

Протестант:
Како ви православни знате да вас светитељи уопште чују?
Православац:
Искуство Цркве потврђује да нас чују. Бог је благоизволео да нам подари велики број чудеса и благослова на заузимање светитеља. Молитве праведника делотворне су после његове смрти исто као и пре ње, ако не чак и више. Бог прославља своје свете Духом Светим (ср. Јн. 17,22). То је свети руски монах Силуан овако објаснио: „Једно време ја нисам схватао како свети житељи неба могу да виде наше животе, али касније ми је постало јасно да нас они виде кроз Духа Светога и помоћу Њега познају цео наш живот… У Царству Небеском светитељи гледају славу Господа нашега Исуса Христа; али кроз Духа Светога они такође виде људска страдања на земљи“. Због блиске заједнице и општења са Богом светитељи нас заиста виде, чују и познају нас. Христос је показао да упокојени могу да буду свесни онога што се догађа на земљи када је казао: „Аврам, отац ваш, био је рад да види дан Мој; и видје га, и обрадова се“ (Јн. 8,56).

ИСУС ХРИСТОС – ЈЕДИНИ ПОСРЕДНИК
 
Протестант:
Ако смо спасени Христовом крвљу, зашто онда треба још да се молимо светитељима? Исус Христос је једини посредник између Бога и човека.
Православац:
Исус Христос јесте једини Спаситељ рода људскога и посредник између Бога и човека па ипак, може ли се рећи да због тога што нас је Христос спасао не треба више да се молимо један за другога? Свето Писмо и Предање Цркве сведоче о неопходности наше молитве (ср. II Кор. 1,11). Упокојени светитељи су наши заступници пред Богом, а не посредници. Њихове молитве имају највећу моћ пред престолом Божијим.


 
КАНОНИЗАЦИЈА СВЕТИТЕЉА
 
Протестант:
Свето Писмо каже да су сви хришћани „свети“. Није ли, према томе, погрешно да канонизујете само неке од њих?
Православац:
Новозаветне посланице обраћају се свим верним хришћанима као „светима“. Православна Црква, поред тога што ово зна и прихвата, такође употребљава назив „свети“ и у једном посебном смислу када се обраћа извесним лицима која су до највеће мере показала хришћанску врлину у своме животу. Када канонизује „светитеље“, Црква тиме не говори да они који нису канонизовани нису због тога ни свети у библијском смислу речи. Црква канонизује светитеље да би поједине хришћане истицала као видљиву слику дејства Духа Светога и показала их примером целосног живота у Христу. Иако су сви хришћани светитељи у новозаветном библијском смислу, ипак нису сви светитељи у овом другом, посебном смислу. Црква нас позива да подражавамо у врлинама оне које је она канонизовала као светитеље.

Нема коментара:

Постави коментар