ОСЛОВЉАВАЊЕ СВЕШТЕНИКА СА „ОЧЕ“

Протестант:
Православни се обраћају својим свештеницима са „оче“! Исус Христос то забрањује (Мт. 23,9).
Православац:
Христос је увек учио смирењу, па и овом приликом када нас је подсетио да је наш једини прави Отац на небу. Али данас чак и екстремни евангелистички фундаменталисти (крајњи протестанти) не устежу се да се својим земаљским оцима обраћају са „оче“. Исус Христос очигледно није говорио о садашњој римокатоличкој и православној пракси, јер реч „отац“ у његово време није била црквена титула.
Апостол Павле, кога је Исус Христос лично изабрао да објави Његово Јеванђеље, није се стидео да себи припише титулу „отац“. Он каже: „Јер ако имате и хиљаду учитеља у Христу, немате много отаца; јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем“ (I Kor. 4,15). Православна Црква је задржала овај обичај у погледу оних који су наши „духовни оци“, као што је Апостол Павле био за Коринћане.
Апостол Павле се такође није устезао да мушке родитеље у Ефесу ословљава речју „оцеви“ (Еф. 6,4). Тако и Свето Писмо и хришћанско Предање сведоче да речи Исусове у поменутом случају немају буквално значење. А ако би имале, онда такође и титуле „пречасни“, „пастор“, „доктор“, које користе протестанти једнако би биле неприхватљиве за хришћане на основу исте Христове изјаве. Међутим, ако Христове речи размотримо у њиховом контексту, видећемо да је Христос овде учио људе да избегавају разметљивост и да теже смрењу (ср. Мт. 23, 5-7 и 11-12).

СВИ ХРИШЋАНИ СУ СВЕШТЕНИЦИ
 
Протестант:
Библија каже да су сви хришћани свештеници. Зашто Православна Црква за своје пасторе користи реч „свештеници“?
Православац:
Када су већ сви хришћани свештеници, онда није погрешно и да хришћанске пастире зовемо свештеницима. Званична титула православнох свештеника на грчком језику јесте „презвитер“, што би на српском језику значило „старешина“. Међутим, реч СВЕШТЕНИК је у општој употреби. Православна Црква учи о „царском свештенству“ свих верујућих (ср. I Пет. 2,9), али то не значи да сваки верујући може да врши функцију рукоположеног свештеника. Из Светог Писма јасно се види да је Господ Исус Христос дао Апостолима посебну власт и посебне службе које нису биле дате свим његовим следбеницима (ср. Мт. 16,19 и 18; Јн. 20,22-23). Ова апостолска служба преноси се у Цркви полагањем руку (ср. Дап. 14,23; I Тим. 4,13), и данас се продужава у свештенству Православне Цркве.