Протестант:
На основу Светог Писма, не бих могао да прихватим такву одлуку Цркве.
Православац:
Ако не прихваташ ауторитет и непогрешивост Цркве, како ћеш онда моћи да прихватиш ауторитет и непогрешивост Светога Писма? Јер Православна Црква је та која је одлучила које књиге Новога Завета могу ући у састав Светог Писма. У време када су састављане књиге Новога Завета, постојала су многа „Јеванђеља“ и друге књиге које су се представљале као Апостолска писма. Црква је неке од њих одбацила као неаутентичне, а друге је прихватила као истински апостолске и богонадахните. Ако би Црква могла да погреши у погледу икона, онда би могла погрешити и у односу према Светом Писму. Тако си ти остао и без Светог Писма и без Цркве.
Истина је у томе да је Христос обећао да ће водити Цркву у сваку Истину, и да је врата ада неће надвладати (ср. Јн. 16,13; Мт. 16,18). Одлуке Васељенске Цркве које је она формулисала на својим Светим Саборима морају бити прихваћене од свих хришћана. Без Цркве, не би постојало Свето Писмо.
ЦРКВА И ВЕРСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ
Протестант:
Црква Христова је невидљива. Зато не могу да верујем у Православну Цркву, нити у било коју другу институционализовану хришћанску деноминацију.
Православац:
Православна Црква није само једна од хришћанских „деноминација“, каквих данас имамо много у свету. Православна Црква је и данас идентична са Црквом Апостола Христових, која је уништила старе јереси, као што су гностицизам и аријанство, објавила канон Светог Писма, дефинисала велике истине хришћанског учења о Светој Тројици и о божанској и људској природи Господа Исуса Христа. Историјска линија Цркве јасно и без прекида се протеже од личности Господа Исуса Христа директно до нашег времена. Без основа је свака тврдња да је Црква невидљива. Зар су помесне Цркве које су Апостоли основали биле невидљиве? Је ли Библија настала ван историје? Нису ли велике јереси поражене у историји, од стране историјске Цркве? Дакле, истина је у томе да је Црква видљива и да има своју историју, и она је истоветна са данашњом Православном Црквом.
На основу Светог Писма, не бих могао да прихватим такву одлуку Цркве.
Православац:
Ако не прихваташ ауторитет и непогрешивост Цркве, како ћеш онда моћи да прихватиш ауторитет и непогрешивост Светога Писма? Јер Православна Црква је та која је одлучила које књиге Новога Завета могу ући у састав Светог Писма. У време када су састављане књиге Новога Завета, постојала су многа „Јеванђеља“ и друге књиге које су се представљале као Апостолска писма. Црква је неке од њих одбацила као неаутентичне, а друге је прихватила као истински апостолске и богонадахните. Ако би Црква могла да погреши у погледу икона, онда би могла погрешити и у односу према Светом Писму. Тако си ти остао и без Светог Писма и без Цркве.
Истина је у томе да је Христос обећао да ће водити Цркву у сваку Истину, и да је врата ада неће надвладати (ср. Јн. 16,13; Мт. 16,18). Одлуке Васељенске Цркве које је она формулисала на својим Светим Саборима морају бити прихваћене од свих хришћана. Без Цркве, не би постојало Свето Писмо.
ЦРКВА И ВЕРСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ
Протестант:
Црква Христова је невидљива. Зато не могу да верујем у Православну Цркву, нити у било коју другу институционализовану хришћанску деноминацију.
Православац:
Православна Црква није само једна од хришћанских „деноминација“, каквих данас имамо много у свету. Православна Црква је и данас идентична са Црквом Апостола Христових, која је уништила старе јереси, као што су гностицизам и аријанство, објавила канон Светог Писма, дефинисала велике истине хришћанског учења о Светој Тројици и о божанској и људској природи Господа Исуса Христа. Историјска линија Цркве јасно и без прекида се протеже од личности Господа Исуса Христа директно до нашег времена. Без основа је свака тврдња да је Црква невидљива. Зар су помесне Цркве које су Апостоли основали биле невидљиве? Је ли Библија настала ван историје? Нису ли велике јереси поражене у историји, од стране историјске Цркве? Дакле, истина је у томе да је Црква видљива и да има своју историју, и она је истоветна са данашњом Православном Црквом.
Нема коментара:
Постави коментар